О књизи: 2004 / „...Соколовскаја ме, чинило се, није ни приметила и није чула моје речи. Погледала ме је лутајућим погледом и рекла: „Шта?.. И, Ирина Анатољевна, бојим се да пуцњава неће успети“, Алла Николаевна је пришла прозору и укочила се у неприродној пози догодило?" "Одмах сам имао лош осећај." "Да ли се нешто догодило?" "Да", рекла је Соколовска. - Десило се... Мој муж... Он је мртав... - Мртав?! – упитала сам у шоку. – Али како... како ово може бити?.. – Не знам. Изгледа да је упуцан... Већ сам звао полицију. Боље да одеш... – Али како... шта је са нашим програмом? – зачуђено сам питао „Какав програм?“ – рекла је раздражено Ала Николајевна, љутито ме погледавши. – Зар не разумете, мој муж је убијен, неће бити трансфера!…»